Влада Петрић
Влада Петрић (1928 – 2019) био је еминентни филмски теоретичар, катедра Хенри Лус за биоскоп на Универзитету Харвард, суоснивач и кустос Харвардске филмске архиве. Био је први доктор филмских студија у Сједињеним Државама. Током своје креативне каријере у Европи и Сједињеним Државама, Петрић је режирао за филм, телевизију и позориште, фокусирајући се на продукцију и режију експерименталних видео есеја касније у животу.
Радови Владе Петрића
Емили Дикинсон: Три Б
2024, дигитални видео
51 минут
Видео есеј који истражује живот и дело прослављене песникиње Емили Дикинсон. Петрић је завршио коначну монтажу само неколико месеци пре смрти у новембру 2019. Додатне постпродукцијске радове је завршио Институт Киноправда 2022-23.
Симфонија руку
2007, дигитални видео
10 минута
Полифона монтажа слика руку кроз историју уметности. Инспирисан и посвећен Славку Воркапичу, оригиналном маестру филмске монтаже.
Немилосрдни анђео
2006, дигитални видео
10 минута
Одговор на НАТО бомбардовање током југословенских ратова 1990-их.
Светлосна игра: Трибут Мохоли-Нагију
1988, дигитални видео (оригинални формат: 16мм)
28 минута
Конструктивистичка реализација која представља монтажну деконструкцију/реконструкцију кинетичке скулптуре Светлосни модулатор коју је израдио Лазло Мохоли-Наги за његов филм Ein Lichtspiel.