Рефракције: интермедијска перформанс Владислава Кнежевића

20. Mарт 2024

Владислав Кнежевић, уметник и редитељ, изводи интермедијску перформанс у Музеју савремене уметности у Загребу. Перформанс је интерпретација култне песме Стефана Маламеа „Коцкица никада неће укинути случајност“, његовог последњег великог дела из 1897. године.

Уметник приступа тексту ове песме кроз своју кинематографску визуру, ослањајући се на разне асоцијације које измичу опису. Перформанс прате јединствени звучни пејзажи Алена и Ненада Синкауза, уз прву сарадњу са француском вокалисткињом Изабел Дутоа. Перформанс ће бити изведен у сали Горгона Музеја савремене уметности у Загребу, 28. марта 2024. у 20 часова. Више информација о догађају можете пронаћи овде → http://www.msu.hr/dogadanja/refrakcije-refractions-intermedijski-slucaj/1417.html

Целокупна дела Владе Петрића прегледана у Траговима

13. Децембар 2023

Нови број Трагова, часописа који истражује теме везане за српску и хрватску културу и друштво, управо је објављен у отвореном приступу. Број садржи приказ књиге Петра Белца Крњаића за прва три издања Целокупног дела Владе Петрића. Рецензент истражује живот и дело Петрића, смјештајући књиге у шири контекст филмске историографије.

Трагови, књ. 6, број 2 можете приступити овде → https://hrcak.srce.hr/broj/24044. Директан приступ рецензији књиге можете пронаћи овдје → https://hrcak.srce.hr/clanak/449180. Даља издања у Целокупном делу Владе Петрића долазе у 2024-25. Серију књига издаје Институт Киноправда, суиздавач Југословенске кинотеке, у партнерству са Филмским центром Србије (Београд).

Развој филмских врста

Развој филмских врста

„Развој филмских врста” Владе Петрића… је књига од изузетног значаја… због свог обимног, детаљног и информативног садржаја о развоју различитих приступа филмском стваралаштву. Први пут објављена 1970. године, када су студије филма као академска дисциплина биле још у повоју… Петрић кроз целу своју књигу третира филм као уметност од неупитног значаја.

– Из предговора Дијане Јелаче новом издању „Развој филмских врста”

Биографија

Биографија

Владимир „Влада” Петрић (11. март 1928, Прњавор, Краљевина Југославија – 13. новембар 2019, Београд, Србија) био je истакнути теоретичар, историчар и естетичар филма, професор Харвардовог универзитета и суоснивач Харвардског филмског архива. Професор Петрић је први научник који је стекао звање доктора филмологије у Сједињеним Америчким Државама, на Њујоршком универзитету, 1973. године. На почетку своје стваралачке каријере бавио се филмском, телевизијском и позоришном режијом, да би се касније усредсредио на експериментални филм у разним формама. Добитник је низа награда у земљи и иностранству, међу којима и престижну награду њујоршког Антологијског филмског архива (2011), као и Сретењски орден (2019), одликовање Републике Србије из области културних, просветних и хуманитарних делатности. Научна истраживања која је вршио г. Петрић на пољу америчке и совјетске киноматографије представљају врхунска достигнућа у сфери филмских наука (филмологије).

Биографија

Биографија

Влада Петрић је похађао прва два разреда основне школе у Босанском Прњавору. Пред Други светски рат, учио је гимназију у Босанкој Градишки, одакле је заједно са породицом протеран у Србију. Његов отац добио је запослење као геодет у Панчеву, где Петрић завршава гимназију и полаже велику матуру 1948. године. Као гимназијалац био је члан Драмског студија при тадашњем Панчевачком позоришту, којим је руководио познати руски редитељ и педагог Алексанадр Верешчагин. Године 1949, положио је пријемни испит у Драмском студију Народног позоришта у Београду и у Високој филмској школи (у Толстојевој улици на Дедињу). Иако је позориште било његова „прва љубав”, Петрић се ипак определио за Високу филмску школу, којом је тада руководио загребачки позоришни глумац Вјекослав Афрић, редитељ првог југословенског играног филма, Славица (1946). После припајања Високе филмске школе са Академијом за позориште, филм, радио и телевизију, г. Петрић постаје асистент код Вјекослава Афрића (класа режије) и Јосипа Кулунџића (класа глуме), истовремено настављајући студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где дипломира на одсеку за Енглески језик и књижевност 1956. године, а две године касније, 1958, дипломира позоришну режију у класи Јосипа Кулунџића. Године 1959, постаје вандредни професор историје филма на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, а наредне године добија звање редовног професора.

Биографија

Биографија

Владимир „Влада” Петрић (11. март 1928, Прњавор, Краљевина Југославија – 13. новембар 2019, Београд, Србија) био je истакнути теоретичар, историчар и естетичар филма, професор Харвардовог универзитета и суоснивач Харвардског филмског архива. Професор Петрић је први научник који је стекао звање доктора филмологије у Сједињеним Америчким Државама, на Њујоршком универзитету, 1973. године. На почетку своје стваралачке каријере бавио се филмском, телевизијском и позоришном режијом, да би се касније усредсредио на експериментални филм у разним формама. Добитник је низа награда у земљи и иностранству, међу којима и престижну награду њујоршког Антологијског филмског архива (2011), као и Сретењски орден (2019), одликовање Републике Србије из области културних, просветних и хуманитарних делатности. Научна истраживања која је вршио г. Петрић на пољу америчке и совјетске киноматографије представљају врхунска достигнућа у сфери филмских наука (филмологије).

Филм и снови: Приступ Бергмановом делу

Филм и снови: Приступ Бергмановом делу

Својим обимним писаним радом, Влада Петрић председава пред једним истакнутим интелектуалним миљеом коме он износи преглед целокупне историје размишљања о филмовима и сновима, описујући колико се различитих синеаста и филмских школа служило сноликим филмским стиловима.

Kонструктивизам у филму: Човек са филмском камером

Kонструктивизам у филму: Човек са филмском камером

Објављивање Конструктивизма у филму Владе Петрића… дуго је очекивани и важан тренутак у историји филмске критике. Након неколико деценија у којима су Вертовљеви концепти о филму били недовољно истражени и често погрешно представљени читаоцима са енглеског говорног подручја, љубитељи филма као и уметничке форме напокон имају прилику да дођу до два важна сазнања: (1) да добију информације директно из извора и (2) да разумеју Вертовљева експанзивна достигнућа у кинематографији и њихове теоријске основе.

Конструктивизам у филму: Човек са филмском камером

Конструктивизам у филму: Човек са филмском камером

Конструктивизам у филму испитује радикалне експерименте раних совјетских филмских стваралаца, са посебним нагласаком на односу конструктивистичког филма према савременој књижевности, сликарству и архитектури и дизајну.

– Josip Kulundžić

Увођење у филм

Увођење у филм

Увођење у филм замишљено је као зборник чланака у којима ће студенти Академије за позориште, филм, радио и телевизију, а и сви они који желе да се упознају са основним занатско-техничким карактеристикама, естетичким принципима, најзначајнијим остварењима и правцима филмске уметности, наћи најважније податке, упутства и објашњења.


– Писац