Влада Петрић је похађао прва два разреда основне школе у Босанском Прњавору. Пред Други светски рат, учио је гимназију у Босанкој Градишки, одакле је заједно са породицом протеран у Србију. Његов отац добио је запослење као геодет у Панчеву, где Петрић завршава гимназију и полаже велику матуру 1948. године. Као гимназијалац био је члан Драмског студија при тадашњем Панчевачком позоришту, којим је руководио познати руски редитељ и педагог Алексанадр Верешчагин. Године 1949, положио је пријемни испит у Драмском студију Народног позоришта у Београду и у Високој филмској школи (у Толстојевој улици на Дедињу). Иако је позориште било његова „прва љубав”, Петрић се ипак определио за Високу филмску школу, којом је тада руководио загребачки позоришни глумац Вјекослав Афрић, редитељ првог југословенског играног филма, Славица (1946). После припајања Високе филмске школе са Академијом за позориште, филм, радио и телевизију, г. Петрић постаје асистент код Вјекослава Афрића (класа режије) и Јосипа Кулунџића (класа глуме), истовремено настављајући студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где дипломира на одсеку за Енглески језик и књижевност 1956. године, а две године касније, 1958, дипломира позоришну режију у класи Јосипа Кулунџића. Године 1959, постаје вандредни професор историје филма на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, а наредне године добија звање редовног професора.
