Биографија

Владимир Влада Петрић (11. март 1928, Прњавор, Краљевина Југославија – 13. новембар 2019, Београд, Србија) био je истакнути теоретичар, историчар и естетичар филма, професор Харвардовог универзитета и суоснивач Харвардовог филмског архива. Професор Петрић је први научник који је стекао звање доктора филмологије у Сједињеним Америчким Државама, на Њујоршком универзитету, 1973. године.

На почетку своје стваралачке каријере бавио се филмском, телевизијском и позоришном режијом, да би се касније усредсредио на експериментални филм у разним формама. Добитник је низа награда у земљи и иностранству, међу којима и престижну награду њујоршког Антологијског филмског архива (2011), као и Сретењски орден (2019), одликовање Републике Србије из области културних, просветних и хуманитарних делатности. Научна истраживања која је вршио г. Петрић на пољу америчке и совјетске киноматографије представљају врхунска достигнућа у сфери филмских наука (филмологије).


У периоду од 1965. до 1968. године, г. Петрић провео је три семестра на специјалистичким студијама при Свесавезном државном институту за кинематографију (ВГИК) у Москви, с намером да се започне докторски програм тог института, у чему није успео (због идеолошког неслагања с професором Николајем Лебедевим), па се враћа у Београд. Током овог периода изучавао је совјетски неми филм под менторством Лева Кулешова

Као добитник Фулбрајтове стипендије, на позив Филмског архива при Музеју модерне уметности (МоМА), одлази у Њујорк 1969. године, где ради на класификацији совјетских немих филмова. Истовремено прикупља грађу за докторску дисертацију (о прожимању совјетског и америчког немог филма), коју је одбранио 1973. године на Њујоршком универзитету, поставши тако први доктор филмских студија (Cinema Studies) у Америци. У периоду између 1972. и 1974. године, био je ванредни професор енглеског језика и књижевности на Државном универзитету у Њујорку, као и гостујући професор на колеџу Перџез, на катедри за позориште.

Непосредно после добијања доктората, (1973), г. Петрић је добио место на Хенри Лус катедри на Универзитету Харвард, где је предавао као редовни професор историје и теорије филма све до одласка у пензију, 1997. године. Током овог периода одржавао је предавања на више универзитета у Америци, Европи и Азији. Са документарним синеастом Робертом Гарднером и знаменитим филозофом Стенлијем Кавелом, 1979. године, Петрић је основао Харвардов филмски архив, поставши први кустос те институције, обављајући поверену му дужност све до свог пензионисања. Током каријере, објављивао је есеје и критике у значајним часописима попут Sight & Sound, Film Comment, Cinema Journal, Film Quartely, Harvard Crimson, Harvard Magazine, Harvard Gazette, итд. Истовремено, објављивао је књижевне и позоришне критике, чланке, студије, есеје у Политици, НИН-у, као и у часописима Књижевност, Дело, Савременик, Сцена, Књижевне новине, Младост, Летопис Матице српске, Култура, Филм, Филмске свеске, Поља, итд.

Влада Петрић је похађао прва два разреда основне школе у Босанском Прњавору. Пред Други светски рат, учио је гимназију у Босанкој Градишки, одакле је заједно са породицом протеран у Србију. Његов отац добио је запослење као геодет у Панчеву, где Петрић завршава гимназију и полаже велику матуру 1948. године. Као гимназијалац био је члан Драмског студија при тадашњем Панчевачком позоришту, којим је руководио познати руски редитељ и педагог Алексанадр Верешчагин. Године 1949, положио је пријемни испит у Драмском студију Народног позоришта у Београду и у Високој филмској школи (у Толстојевој улици на Дедињу). Иако је позориште било његова „прва љубав”, Петрић се ипак определио за Високу филмску школу, којом је тада руководио загребачки позоришни глумац Вјекослав Афрић, редитељ првог југословенског играног филма, Славица (1946). После припајања Високе филмске школе са Академијом за позориште, филм, радио и телевизију, г. Петрић постаје асистент код Вјекослава Афрића (класа режије) и Јосипа Кулунџића (класа глуме), истовремено настављајући студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где дипломира на одсеку за Енглески језик и књижевност 1956. године, а две године касније, 1958, дипломира позоришну режију у класи Јосипа Кулунџића. Године 1959, постаје вандредни професор историје филма на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, а наредне године добија звање редовног професора.

Као редитељ на Радио Телевизији Београд радио је од њеног оснивања, 1958. године. Учествовао је у реализацији и извођењу првог телевизијског програма (пренос позоришне прадставе обављен је 28. децембра 1958. године). Била је то представа Атељеа 212, Љубовнаја завист через једне ципеле, Јоакима Вујића, у адаптацији и режији Владе Петрића. Са овом представом, Петрић је добио награду за режију на Стеријином позорју (1959). У периоду од 1960. до 1965. руководио је филмским одељењем на Радио Телевизији Београд; био је уредник филмског програма и редитељ драмских емисија. На сцени Српског народног позоришта режирао је ритуалну драму Слово светлости, по тексту који је приредио Зоран Мишић, музику је написала Љубица Марић, а главну улогу играо је Раша Плаовић. У рукописној оставштини г. Петрића налази се обимна хроника о процесу настајања овог експерименталног сценског остварења.

Библиографија

Конструктивизам у филму: Човек са филмском камером

Кембриџ универзитет издаваштво, 1987

Конструктивизам у филму испитује радикалне експерименте раних совјетских филмских стваралаца, са посебним нагласаком на односу конструктивистичког филма према савременој књижевности, сликарству и архитектури и дизајну.

Kонструктивизам у филму: Човек са филмском камером

Кембриџ универзитет издаваштво ; друго издање 2011

Објављивање конструктивизма Владе Петрића у филму … дуго је
очекивани и важан тренутак у филмској критици … након деценија у којима су Вертови концепти, биоскоп је недовољно истражен и често је погрешно представљен читаоцима који говоре енглески језик, а љубитељи филма као уметничке форме имају две важне прилике: (1) да добију информације
директно из извора и (2) да разумеју Вертово експанзивно достигнуће и његове теоријске основе.

Филм и снови: Приступ Бергмановом делу

Редгрејв, Њујорк, 1981.

Филмски журнал
Том 35, Издање бр. 4
Лето 1982.

Влада Петрић председава овим интелектуалним циркусом са више атракција у свом почетном дугом есеју, у коме он даје преглед целокупне историјске путање размишљања о филмовима и о сновима, и у коме описује колико је различитих синеаста и филмских школа се служило сноликим филмским стиловима. Из наведеног је јасно, према интересу који је Киндеров журнал Dreamworks побудио, да ће издања објављена овде (за филмове и друге уметности) бити врло узбудљива.

Шест есеја о филму

Тромесечник филмских студија, Филмски журнал, 1980

Увођење у филм

Академија уметности, Београд, 1968

Увођење у филм замишљено је као зборник чланака у којима ће студенти Академије за
позориште, филм, радио и телевизију, а и сви они који желе да се упознају са основним
занатско-техничким карактеристикама, естетичким принципима, најзначајнијим
остварењима и правцима филмске уметности, наћи најважније податке, упутства и
објашњења.

Из предговора
Писац

Д.В.Грифит: Угао у житу

Универзитетски центар за филмске студије, 1975

Објављивањем овог материјала се омогућава студентима и наставном особљу приступ ресурсима потребним за филмске студије који нису другде доступни. Угао у житу у тумачењу Владе Петрића је свеобухватно и ригорозно дело у свом суду. Овај есеј представља критичку анализу кинематске структуре филма и његових филмских техника, док се у анализи по кадровима врши детаљна текстуална анализа Грифитове композиције унутар оквира и развоја филмске акције, као и структуре његове монтаже.

Осма сила – Телевизија

Радио телевизија Београд, 1971

После овог штива, телевизија се више не може гледати са истим асоцијацијама као и до
тада, а то потврђује да књига Осма сила не само што успева да обогати читаоца новим и
конкретним сазнањима, него изобилно подстиче и његову машту.

Из предговора
Јован Ћирилов

Развој филмских врста

Aкадемија уметности, Beоград, 1970

Објашњења и подаци сакупљени у овој књизи неопходни су свакоме ко има намеру да
се посвети филмској режији или било ком другом виду непосредног рада у филмској
индустрији.

Из предговора
Писац

Tеатар Јоакима Вујића

Нолит, Београд, 1965

Шекспир и филм

Југословенска кинотека, Београд, 1964

Mагични екран

Национална књига, Београд, 1962

Да ли је ова књига доказ да код Петрића траје сукоб између његових сазнања и његових
жеља? Да ли иза објективног изношења чињеница на јасан, веома једноставан начин (што
чини да се његова књига са занимањем чита) не пулсира врело залагање за хабитацију
филма као истинске уметности?

Из предговора
Јосип Кулунџић

Филмографија

Редитељ

Зид успомена (рад у току)120 min2009
Немилосрдни анђео55 min2007
Симфонија руку124 min2000
Све ће то народ позлатити (ТВ филм)56 min1969
Швабица (TВ филм)99 min1969
Први пут са оцем на јутрење (ТВ филм)120 min1969
Aпокалипса (TВ филм)55 min1968
Мачка на шинама (TВ филм)124 min1968
Време љубави (сегмент “Кавез”)56 min1966
Злочин Силвестра Бонара (TВ филм)99 min1966
Било их је седам (TВ филм) (телевизијски уредник)120 min1962
Трка (Филм)55 min1962
Мића и Микица (ТВ)124 min1961
Mсје Жозеф (TВ филм)56 min1960
Велика поноћна мистерија (ТВ)99 min1960
Љубавно писмо (TВ)120 min1959
Лажа и паралажа (TВ филм)55 min1959
Кобна жеђ (краткометражни филм)124 min1959