Kinopravda Institut je neprofitna organizacija, čija se misija ogleda u istraživanju raznovrsnih horizonata filmske umetnosti, njene prošlosti i budućnosti.

Institut je osnovan u okrilju Zadužbine Vlade Petrića iz Amerike, i kroz istraživačko-izdavačku delatnost predstavlja javnosti svoj delotvorni rad. Naše sedište je u Beogradu, pri Jugoslovenskoj kinoteci, gde osmišljavamo i razvijamo projekte na međunarodnom nivou.

Ime Kinopravda Institut potiče od  serijala kratkih filmova Kino-Pravda, čuvenog sovjetskog sineaste i teoretičara, Dzige Vertova. KINOPRAVDA je dvostruki omaž, jer se odnosi na lik i delo Vlade Petrića, legendarnog profesora filma na Univerzitetu Harvard, tačnije na njegovu knjigu Konstruktivizam u filmu, ključnom delu o Dzigi Vertovu na engleskom jeziku.

Više

Vlada Petrić

Biografija

Život i delo Vlade Petrića, profesora Henri Lus katedre za filmske studije na Univerzitetu Harvard; suosnivača Harvardovog filmskog arhiva.

Više

Bibliografija

Knjige, eseji i članci

Više

Filmografija

Filmovi, TV i video radovi

Više

Vesti

U novembru 2020. godine obeležavmo prvu godišnjicu upokojenja Vlade Petrića 

Prvi put upoznao sam Vladu kada sam postao šef Katedre za filmske studije na Univerzitetu u Njujorku. Ne sećam se tačno kako se to desilo, ali su Vlada i njegova supruga Dara postali bliski prijatelji meni i mojoj supruzi Mirijam. Često smo posećivali jedni druge kod kuće. Ja sam često pozivao Vladu da održava predavanja u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), kada sam postao šef tamošnjeg Filmskog odseka, a i on je mene pozivao da držim predavanja na Harvardu. Moja žena i ja smo bili ožalošćeni kada smo čuli da je Dara pretrpela moždani udar dok su njih dvoje boravili u Beogradu, što nas je dovelo da saznanja da ne samo što neće moći više da otputuju iz Beograda, već i da će morati da prodaju svoj stan u Kembridžu i da razdaju mnoge stvari. Tako smo mi jednog dana odlučili da otputujemo za Beograd da bismo ih videli. Bila je to tužna poseta, jer smo znali da će to biti poslednji put kada ćemo biti zajedno. Kada se Vlada rastao sa nama u poslednjoj noći naše posete, primetio sam da – iako nam je bio okrenut leđima – plače, kao i mi. Kada sam godinu dana kasnije saznao da je Vlada preminuo, osećao sam se kao da je jedan deo mene nestao. Nedostaje mi.

[Ted Peri, Midelberi, SAD, novembar 2020. godine]